Kako bezbedno prijaviti diskriminaciju na radnom mestu? Korak-po-korak vodič

Diskriminacija na poslu je i dalje česta pojava u Srbiji, posebno kada se radi o pripadnicima LGBT+ zajednice. Iako Zakon o zabrani diskriminacije jasno zabranjuje nejednak tretman na osnovu seksualne ili rodne orijentacije, mnogi pripadnici LGBT+ populacije se često susreću sa mobingom, uznemiravanjem, pretnjom otkazom zbog svoje različitosti i drugo. Ukoliko i vi preživljavate nešto slično u nastavku ćete pronaći vodič korak-po-korak kako da prijavite diskriminaciju na najbezbedniji mogući način.

Na koji način zakon štiti od diskriminacije

Pre nego što krenemo sa prijavom diskriminacije, hajde da vidimo šta o tome kažu zakoni u Srbiji. U našoj zemlji možete da se pozovete na tri zakona ukoliko osećate da ste diskriminisani i to su:

• Zakon o zabrani diskriminacije, koji smo naveli u uvodu teksta, a koji jasno navodi da je zabranjena diskriminacija osoba na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika
• Zakon o radu, koji propisuje da svi zaposleni imaju pravo na jednake uslove rada, jednaku zaradu i jednake mogućnosti za napredovanjem, bez obzira na lična svojstva
• Krivični zakonik, koji za neke oblike diskriminacije kao što su uznemiravanje, pretnje ili povredu dostojanstva propisuje kaznu zatvora

Prepoznavanje diskriminacije

Pre svega, treba da prepoznate da li je stvarno u pitanju diskriminacija zbog seksualnog opredeljenja i da razumete šta je diskriminacija. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o radu, diskriminacijom se smatra:

• Odbijanje zapošljavanja samo zbog seksualne orijentacije
• Niža plata od heteroseksualnih kolega za isti posao
• Nemogućnost napredovanja ili uslovljavanje promenom identiteta
• Uvrede i uznemiravanje zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta
• Pretnja otkazom zbog seksualne orijentacije

Primera radi, ukoliko vam šef kaže da niste podobni za zaposlenje ili napredovanje jer ste gej, to je otvorena diskriminacija na radnom mestu koja zaslužuje dalje korake zaštite.

Prikupljanje dokaza

Pre nego što prijaviš diskriminaciju, potrebno je da pribaviš dovoljno jakih i relevantnih dokaza. U praksi, mnogo prijava LGBT+ osoba za diskriminaciju bude odbačeno jer nisu imali dovoljno dokaza, a poslodavac se pravda da su odluke donesene iz poslovnih razloga. Stoga, pre nego što kreneš u borbu naoružaj se dokazima. Sačuvaj mejlove i poruke u kojima se nalaze uvrede, pretnje ili diskriminatorski komentari, kao i interna dokumenta u kojima mogu da se vide odbijenice, promena radnih uslova, disciplinske opomene i sve drugo što se indirektno ili direktno tiče tebe. Takođe, potrudi se da pribaviš svedoke. Ako su tvoji saradnici i kolege prisustvovali diskriminatorskom ponašanju, mogu da svedoče na sudu. Čak i anonimno svedočenje može da bude validno. Pored toga, u notes detaljno zapisuj sve incidente, sa datumom i vremenom, svedocima i opisom situacije, kao i kako je to uticalo na tvoje psihičko zdravlje. Ovaj dnevnik može da bude od velike važnosti, posebno kada se incidenti ponavljaju.

Kako sačuvati dokazni materijal

Ako si se odlučio da čuvaš dokaze, veoma je važno kako ih skladištiš, da ne bi slučajno “isparili” ili da ih neko ne bi zloupotrebio. Savet je da ih nikad ne čuvaš na službenom računaru, nego da ih prebaciš na privatni računar, sakriješ folder da samo ti možeš da ga nađeš, a kopiju dokaza staviš na USB koji ćeš držati na sigurnom mestu. Kao što smo već pominjali, po Krivičnom zakoniku za neke teže oblike diskriminacije se ide u zatvor, tako da će se osoba odgovorna za to verovatno potruditi da ostaneš bez dokaza, kako bi lako mogla da se “opere”.

Interna prijava kompaniji

Pre nego što angažuješ advokata, trebalo bi da razmotriš internu prijavu diskriminacije kompaniji u kojoj si zaposlen, naravno, ako je bezbedno. Veće kompanije, naročito one sa sedištem u zapadnim zemljama, posebno imaju antidisktiminatornu politiku i možeš da se javiš HR-u gde ćeš dostaviti dokaze da trpiš diskriminaciju, ali rizik koji nosi interna prijava je taj da neplanirano možeš da budeš autovan kolegama ili nadređenima. Naravno, pre prijave treba da proceniš da li je tako nešto bezbedno, posebno ako diskriminacija dolazi od nadređenih. U slučaju da proceniš da interna prijava može samo da pogorša tvoju situaciju, najbolje bi bilo da odmah potražiš pravnu pomoć od spoljnih lica i organizacija, o čemu ćete više pročitati u nastavku.

Pravna pomoć

Ukoliko je slučaj komplikovan do te mere da ne može da se reši interno, unutar kompanije, ili smatraš da obraćanje HR-u nije dobra ideja iz raznih razloga koji mogu da naškode tvojoj bezbednosti i ugledu, vreme je da kontaktiraš udruženja ili organe koji mogu da ti pomognu.

Poverljiva pravna pomoć

Kada si prikupio dokaze da si diskriminisan na radnom mestu, vreme je pronađeš poverljivu pravnu pomoć. Nažalost, mnogi ljudi iz zajednice izbegavaju da prijave diskriminaciju jer se plaše odmazde, dodatnog ponižavanja i nemaju poverenja u institucije. Međutim, postoje organizacije koje se posebno bave pravima LGBT+ zajednice i poznaju specifičnu situaciju u kojoj se nalaziš i mogu da ti pomognu. To su, na primer, Da se zna!, YIHR, Praxis, Labris i drugi. Takođe, možeš da se konsultuješ i sa nezavisnim pravnikom kome su poznate situacije kao što je tvoja. On će ti reći kada je vreme da podneseš tužbu, šta od dokaza najbolje prolazi na sudu, kako da se ponašaš i kako da izbegneš greške koje mogu da oslabe tvoj slučaj. Pronalaženje adekvatne pravne pomoći nije važno samo zbog toga da se izboriš sa diskriminacijom, nego i da sačuvaš svoje dostojanstvo.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Najsigurnije mesto na koje treba da odeš ako se suočavaš sa diskriminacijom na poslu je Poverenik za zaštitu ravnopravnost. To je nezavisna državna institucija čiji je cilj da štiti građane od svih oblika diskriminacije, uključujući i diskriminaciju zasnovanu na seksualnom opredeljenju i rodnom identitetu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da pokreće postupke, sprovodi istrage, pa čak i da podnosi prekršajne prijave ako se utvrdi da je došlo do povrede zakona.

Prednosti prijave Povereniku su sledeće:

• Besplatna i brza procedura - Troškovi se ne plaćaju i nema komplikovane papirologije
• Diskrecija - Tvoj identitet ostaje zaštićen
• Stručna podrška - Ovaj organ ima pravnike i savetnike specijalizovane za slučajeve diskriminacije
• Mogućnost pritiska na poslodavca - Preporuke poverenika imaju težinu

Kako prijaviti diskriminaciju Povereniku za zaštitu ravnopravnosti

Pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti možeš da podneseš na nekoliko načina, a postupak se sprovodi besplatno i u roku od 90 dana. Za prijavu u pisanoj formi možeš da ih posetiš ili da prijavu pošalješ poštom na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, Beograd. Za elektronsku prijavu pošalji mail sa skeniranim podneskom i potpisom na adresu poverenik@ravnopravnost.gov.rs. Takođe, u usmenoj formi možete da prijavite diskriminaciju u kancelariji Poverenika uz prethodnu najavu pozivom na telefone 011/243-80-20 ili 011/243-64-64.

Pritužba mora da sadrži sledeće elemente:

• Podatke o žrtvi diskriminacije
• Podatke o onome ko diskriminiše (lice, institucija, firma)
• Detaljan opis situacije koja je dovela do diskriminacije
• Dokazi o pretrpljenoj diskriminaciji (fotografije, prepiske, svedoci)
• Datum i mesto kada se diskriminacija desila
• Oblast u kojoj se diskriminacija desila (u ovom slučaju oblast je rad)
• Osnov diskriminacije (u ovom slučaju seksualna orijentacija/rodni identitet)

Obrazac pritužbe možete da preuzmete na sajtu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na ovom linku.

Pokretanje postupka pred Inspekcijom rada

Ukoliko si diskriminisan na radnom mestu, još jedna institucija kojoj možeš da prijaviš svog poslodavca je Inspekcija rada. Inspekcija rada upravo postoji da bi zaštitila ljude od nepravilnosti koje se dešavaju kao posledica diskriminacije svih zaposlenih, a posebno onih iz osetljivih grupa kao što su LGBT+ osobe.

Podnošenje prijave Inspekciji rada vrši se lično, poštom ili mejlom, a na ovom linku pronađite adrese i kontakt podatke kancelarija Inspekcije rada u upravnim okruzima i na teritoriji Beograda.

U prijavi je važno navesti:

• Svoje podatke (moguća je i anonimna prijava, ali je teže pratiti postupak)
• Naziv i adresu poslodavca
• Detaljan opis situacije (šta i kada se dogodilo, ko je učestvovao)
• dokazi (poruke, fotografije…)
• imena eventualnih svedoka

Nakon što primi prijavu, inspektor pokreće inspekcijiski nadzor nad poslodavcem, a ako se utvrdi da je došlo do kršenja zakona ima pravo da preduzme niz mera, među kojima je i prekršajna prijava.

Pokretanje sudskog postupka

Ako su sve druge opcije iscrpljene ili želiš odštetu zbog pretrpljene diskriminacije, možeš da pokreneš sudski postupak protiv diskriminatora. Sudska zaštita, iako može da bude skup i dugotrajan proces, često predstavlja jedini efikasan način da LGBT+ osobe ostvare svoja prava i dobiju satisfakciju za pretrpljenu diskriminaciju.

Po tužbama za diskriminaciju sud mora da postupa hitno, dajući prednost ovim predmetima u odnosu na ostale. To znači da je sud obavezan da hitno odluči o zahtevu za privremenu meru, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga.

Sudska zaštita je neophodna u sledećim slučajevima:

• Ozbiljni slučajevi diskriminacije poput javnog govora mržnje, fizičke agresije, sistemskog isključivanja iz zaposlenja
• Nezadovoljstvo rezultatima Poverenika ili ako diskriminator ne poštuje preporuke Poverenika
• Potreba za hitnom zaštitom, kada postoji opasnost od nasilja ili nenadoknadive štete
• Zahtev za nadoknadom štete jer je sud jedini organ koji može da naloži novčanu naknadu štete zbog diskriminacije

Potraži psihološku pomoć

Diskriminacija na radnom mestu ne ostavlja samo pravne i materijalne posledice, nego i psihološke, koje su možda i najteže. Osobe koje su pretrpele diskriminaciju i mobing mogu da dobiju anksioznost i napade panike, niže samopouzdanje, stres, simptome depresije i da se povuku u sebe. Zbog toga je neophodno potražiti psihološku pomoć, kako bi ceo proces izlaženja na kraj sa diskriminacijom protekao što bezbolnije.

Postoji nekoliko nivoa podrške koju možeš da potražiš, kao što su individualna terapija sa stručnjakom, besplatna savetovališta i krizni centri kod LGBT+ organizacija kao što su Da se zna!, Izađi, Egal, Praxis i slično. Takođe, postoji mogućnost i online terapije, što je naročito korisno ako živiš u maloj sredini gde nema baš mnogo mogućnosti za psihološko savetovanje.

Ako pokrećeš postupak protiv poslodavca, psihološka dokumentacija može da bude jako korisna. Psiholog može da napiše stručno mišljenje o posledicama diskriminacije na tvoje mentalno zdravlje i to možeš da koristiš kao dokaz u parnicama za nematerijalnu štetu.

Kako da očuvaš privatnost tokom procesa

Neželjeno autovanje diskriminisane osobe još više može da poljulja njeno samopouzdanje i oteža ionako težak period života. Ako ne želiš da budeš autovan, jako je važno na koji način postupaš, kako bi izbegao neprijatnosti. Na primer, za prikupljanje dokaza koristi isključivo lični računar, postavi lozinku na telefon i koristi dvostruku autentifikaciju. Kada podnosiš pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, naglasi da ne želiš da se tvoja seksualna orijentacija ili rodni identitet otkriju. Isto tako i advokat može da poštuje tvoju želju, a Inspekcija rada može da izvrši nadzor bez otkrivanja identiteta. Ako se obraćaš organizacijama za podršku LGBT+ osobama, znaj da su njihovi kanali zaštićeni i da će tvoja privatnost biti sačuvana.

Kontrola informacija o svom identitetu može da umanji osećaj ranjivosti i stres, tako da briga za privatnost nije samo pravno pitanje, nego i pitanje mentalnog zdravlja.