Polno prenosive bolesti i kako se zaštititi

Srećom, medicina je napredovala do te mere da adekvatnom terapijom mogu da se drže pod kontrolom i najagresivniji oblici obolenja poput HIV-a. Stoga, čitajte pažljivo jer ćemo se u narednim pasusima upoznati više sa polno prenosivim bolestima, načinima lečenja, a podelićemo i savete kako da se zaštitite jer je odgovorno ponašanje ipak najbolja prevencija.

Šta su polno prenosive bolesti

Polno prenosive bolesti su infekcije koje se, kako i sama reč kaže, prenose polnim, odnosno seksualnim putem. Uzročnici infekcije mogu da budu virusi, bakterije, gljivice i paraziti, koji prelaze sa osobe na osobu putem telesnih tečnosti. Ono što je karakteristično kod određenih vrsta obolenja je njihovo podmuklo, tačnije tiho delovanje i neispoljavanje simptoma do određene granice kada kreću u agresivni napad imuniteta.

Najčešće polno prenosive bolesti i kako se leče

Kao što smo već pomenuli, za polne bolesti je karakteristično to što se najčešće prenose putem telesnih tečnosti. Ovo su neke od najčešćih polno prenosivih bolesti:

• HIV (virus humane imunodeficijencije) - HIV je sigurno najpoznatija i najstigmatizovanija polno prenosiva bolest i prenosi se spermom, rektalnim sekretom i krvlju. Kao što sam naziv kaže, HIV virus napada imunitet zaražene osobe. U početku ne daje jasne simptome, a kasnije se simptomi menjaju po fazama, iako ne moraju da budu isti kod svakog. Neki prvobitni simptomi koji mogu da se jave su slični gripu, da bi kasnije napredovali do gubitka telesne težine, herpesa, dijareje, upale pluća, mrlja po telu i slično. Srećom, danas postoje medikamenti koji usporavaju razvoj ove bolesti, ali i oni koji se preventivno uzimaju ukoliko osoba pripada grupi koja je u riziku od obolevanja.
• Sifilis - Sifilis je česta polno prenosiva bolest kod gay populacije. Simptomi se javljaju u fazama, počevši od ranice, odnosno čira, zatim se pojavljuje osip, a ukoliko se bolest ne leči može da dođe do teškog oštećenja unutrašnjih organa. Testiranje je vrlo jednostavno, a ukoliko se ustanovi obolenje, lečenje se obavlja jednom dozom penicilina, odnosno tetraciklina i drugih antibiotika u slučaju alergije na penicilin.
• Gonoreja i hlamidija - Ove dve polno prenosive bolesti, kao i druge oralne i rektalne infekcije, prenose se oralnim i analnim seksom. Simptomi često izostaju, a kasnije se javljaju u vidu sekreta iz penisa i anusa, bola, otoka i upala. Lečenje se vrši određenim antibioticima i potrebno je pravilno i do kraja sprovesti terapiju da bi bilo uspešno. Ove bolesti su često udružene i ako se ne leče, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema.
• Hepatitis B i C - Ova dva obolenja najčešće se leče antivirusnim lekovima koji u velikoj meri mogu dovesti do eliminacije virusa. Kod hepatitisa B prvenstveno je cilj sprečavanje razvoja ciroze i raka jetre, tako da se uzimaju lekovi koji smanjuju umnožavanje virusa.
• HPV (humani papiloma virus) - Humani papiloma virus prenosi se dodirom kože u predelu genitalija i anusa. Postoji više vrsta HPV virusa od kojih neke izazivaju pojavu bradavica, a druge mogu da dovedu do razvoja kancera anusa, debelog creva i slično. Nažalost, jedinstven lek protiv HPV virusa ne postoji, tako da borba protiv njega uključuje uklanjanje bradavica tečnim azotom, laserima, kiselinama i hirurški, kao i jačanje imuniteta. S druge strane, na tržištu se nedavno pojavila vakcina protiv HPV virusa koja je odlična prevencija.
• Herpes simpleks virus (HSV) - Ovaj virus prenosi se kontaktom sa kožom ili sluzokožom čak i kad zaražena strana nema simptome. HSV virus izaziva simptome kao što su bolni plikovi na genitalijama, ranice, svrab i slično. Nažalost, antivirusni lekovi koji se koriste za borbu protiv ovog virusa nemaju tu moć da ga u potpunosti eliminišu iz organizma, ali je moguća uspešna kontrola u kombinaciji sa jačanjem imuniteta i redovnim i pravilnim održavanjem higijene. Osobama koje imaju herpes savetuje se izbegavanje seksualnog kontakta dok ranice u potpunosti ne zarastu.
• Stidne vaši (picajzle, pedikulis pubis) - Stidne vaši su paraziti koji se prenose preko stidnih dlačica i smatraju se polno prenosivom bolešću, iako možete da se zarazite i putem peškira, posteljine i slično. Simptomi ponekad mogu da izostanu, ali se najčešće manifestuju kroz svrab i iritaciju genitalne regije. Lečenje se odvija u kućnim uslovima određenim preparatima i iskuvavanjem odeće i posteljine. Međutim, da biste uspešno uklonili stidne vaši, prvo treba da tretirate odrasle jedinke kremama i šamponima koje vam prepiše lekar, a potom da se pozabavite i jajašcima. Jaja su imuna na kreme i šampone i potrebno ih je ručno uklanjati posebnim češljićem. Nakon 7 do 10 dana proverite da li je proces istrebljenja bio uspešan. Ukoliko nije, potrebno je da ponovite sve ispočetka.

Simptomi polno prenosivih bolesti kod muškaraca

Simptomi polno prenosivih bolesti kod muškaraca mogu da variraju u zavisnosti od vrste obolenja, a najčešće se javljaju kao peckanje i svrab u predelu genitalija. Sekret iz penisa žute bele ili zelenkaste boje može npr. da ukazuje na gonoreju ili hlamidiju, dok su rane i plikovi na penisu pokazatelj obolenja kao što su sifilis, HIV ili herpes. Kao komplikacije polno prenosivih bolesti mogu se javiti i bolovi i oticanje testisa, bol i nelagodnost pri mokrenju, promene na koži i sluzokoži u predelu genitalija i drugo. Svaka promena i nelagodnost može biti pokazatelj polno prenosive bolesti ili infekcije, tako da vam savetujemo da se obratite lekaru.

U narednim redovima ćemo detaljnije opisati simptome svake bolesti, kako biste lakše prepoznali infekciju i na vreme se obratili lekaru:

Simptomi HIV-a

Iako simptomi HIV infekcije variraju od osobe do osobe, kod većine budu slični gripu: povišena temperatura, umor, bol u grlu, otečeni limfni čvorovi, kašalj, bol u mišićima, dijareja i slično. Pojavljuju se od nedelju dve, pa do čak dva meseca nakon inficiranja, tako da ih zaražene osobe uglavnom zanemare, misleći da se rade o običnom gripu. U ovoj fazi zaraze najveća je šansa da ćete je preneti nekome jer se virus na samom početku razmnožava u velikim količinama. Simptomi HIV-a u uznapredovaloj fazi su: nagli gubitak težine, ponavljajuća groznica i noćno znojenje, upala pluća, hronična dijareja, oticanje limfnih žlezda u pazuhu, preponama ili vratu, rane na genitalijama, bele mrlje na jeziku i u ustima i ljubičaste ili crvene mrlje ispod kože, u nosu, na kapcima…

Simptomi sifilisa

Simptomi sifilisa se menjaju od stadijuma do stadijuma ove bolesti. Postoji latentni stadijum koji je bez ikakvih simptoma ili sa malim, bezbolnim ranama na penisu ili pokožici, koje zbog toga ostaju nedetektovane. U prvom stadijumu mogu da se pojave zatvorene ranice i meki čirevi, dok se u drugom pojavljuju mukokutane lezije, osipi na koži, uvećane limfne žlezde, ali i umor, povišena temperatura, gubitak telesne težine… U trećem stadijumu bolesti javljaju se kardiološke i oftalmološke promene, čvorići na organima i pojedini neurološki problemi.

Simptomi gonoreje

Simptomi gonoreje mogu da se jave u vidu žutog, sluzavog iscedka iz penisa, ali i krvi u urinu i peckanja pri mokrenju. Odmah nakon, ili nekoliko dana posle inficiranja, dolazi do zapaljenja i bolova u mokraćnom kanalu penisa. Nakon toga sekret će biti bistar i lepljiv, a posle par meseci dolazi do groznice i zapaljenja limfnih žlezda u preponama. Nelečena bolest izaziva neplodnost i oštećenje unutrašnjih organa.

Simptomi hlamidije

Hlamidija najčešće ne daje simptome ili su oni vrlo blagi i nejasni, pa zbog toga ostaje neprimećena. Ukoliko ipak ima simptoma, to su iscedak iz penisa, čudan osećaj u mokraćnom kanalu ili donjem delu trbuha, kao i peckanje prilikom mokrenja. Među simptomima su i upala, naticanje i bol u testisima, kao i svrab oko glavića na penisu.

Simptomi hepatitisa B i C

Hepatitis B i C najčešće napadaju jetru, a neki od simptoma su bol u trbuhu, uvećana jetra i slezina, blago povišena temperatura, dijareja ili konstipacija. Iako su ovi simptomi karakteristični za više polno prenosivih bolesti, potpuno siguran pokazatelj da se radi o hepatitisu je žuta boja beonjača i kože, urin boje piva i svetla stolica. Pored toga, zaraženi osećaju malaksalost i javlja se gubitak apetita i povraćanje. Nelečeni hepatitis dovodi do ciroze i raka jetre.

Simptomi HPV (humanog papiloma virusa)

Mnogi tipovi humanog papiloma virusa (HPV) ne uzrokuju nikakve simptome, a oni koji su simptomatski najčešće se ispoljavaju kroz genitalne bradavice na penisu, skrotumu ili analnom području. Neke vrste HPV virusa mogu da inficiraju područje kože i sluznica, uključujući i promene koje nisu vidljive golim okom. Najagresivniji tip ovog virusa izaziva rak penisa i anusa, kao i grla koji može da se javi kao bol, poteškoća sa gutanjem ili promuklost.

Simptomi herpesa (HSV)

Postoji oralni herpes, koji se javlja kao groznica na usnama i genitalni, u vidu ranica na genitalijama. Prvi simptomi javljaju se od 2 do 12 dana nakon zaraze i manifestuju se kao zatezanje kože na mestu gde plikovi treba da izađu, a zatim i pojava samih plikova koji kasnije pucaju i stvaraju ranice. Pored toga, mogu da se jave vrtoglavica, povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi, kao i bol u grlu kod oralnog, odnosno peckanje tokom mokrenja i svrab genitalija kod genitalnog herpesa.

Simptomi stidnih vaši

Najčešći i prvi simptom stidnih vaši je svrab u predelu genitalija koji nastaje kao reakcija kože da ujed i pljuvačku ovog parazita. U zaraženoj regiji mogu da se jave i ranice ili osip.

Kako se zaštititi od polno prenosivih bolesti (PPB)

Polno prenosive bolesti može da dobije svaka seksualno aktivna osoba, bez obzira na pol i seksualnu orijentaciju. Ono što je važno je da znate kako da se zaštite, kako biste efikasno izbegli zarazu koja može značajno da vam naruši zdravlje i poremeti kvalitet života. Evo kako najbolje da se zaštitite:

• Koristite kondome - Zaštita broj 1 je i dalje prezervativ, koji je najjednostavniji i najdostupniji vid zaštite od polno prenosivih bolesti, a savetuje se korišćenje čak i kod oralnog seksa.
• Redovno testiranje - Ukoliko ste seksualno aktivni i nemate stalnog partnera, veoma je važno da se redovno testirate, kako biste bolest otkrili u što ranijoj fazi i na taj način sprečili posledice i neprijatnosti.
• Tableta i vakcina protiv HIV-a - Uzimajte dve PrEP tablete 2 do 24 sata pre svakog rizičnog odnosa, kao i po jednu tabletu 24, odnosno 48 sati nakon prve doze. Takođe, PrEP tableta može da se uzima svakog dana po jedna, u isto vreme. Vakcina protiv HIV-a još uvek nije dostupna, ali je to svakako jedna od opcija u, nadamo se, bližoj budućnosti.
• Vakcina protiv HPV i hepatitisa B - Vakcina protiv HPV se savetuje pre stupanja seksualne odnose, a najranije može da se primi od 9. godine života, dok je vakcina protiv hepatitisa B deo redovne imunizacije.
• Izbegavaj deljenje igala, iglica i pribora za brijanje - HIV, kao i hepatitis B i C mogu da se prenesu i deljenjem igala, pribora za pirsing i tetoviranje, kao i pribora za brijanje. Uvek koristi sterilnu opremu i posećuj proverene salone.
• Otvoreni razgovori sa partnerom - Razgovor sa partnerom o ovakvim temama nije znak nepoverenja, nego zaštite. Razgovarajte sa partnerom o tome kada se poslednji put testirao. Dogovorite se da koristite zaštitu pre odnosa, čak i ako je negativan.
• Leči se - Ukoliko dobiješ dijagnozu, nije smak sveta. što pre počneš sa lečenjem ili terapijom, to će ti se život pre vratiti u normalu.

Poželjno seksualno ponašanje je više od mehaničke zaštite

Pored klasične prevencije koje smo se dotakli u prethodnom pasusu, postoji još niz drugih koraka koji spadaju u poželjno seksualno ponašanje, a koje i ti treba da preduzmeš, a ne samo tvoj partner. Primera radi, uvek imaj na umu da “ne” znači “ne” i da treba i ti da poštuješ tuđe granice. Seks ne treba da bude impulsivan, nego svesna odluka dvoje odraslih ljudi koji poštuju jedno drugo. Razgovarajte o tome šta volite, a šta ne i šta vam prija i nikako ne forsiraj nezaštićeni seks. Ako se partner ne oseća sigurno povodom nezaštićenog seksa, poštuj njegove želje i odluke.

Treba imati na umu i to da alkoholna pića i opijati smanjuju opreznost i povećavaju šansu da se zarazite tako što ćete se pod njihovim dejstvom prepustiti strastima i nećete razmišljati o opasnosti nezaštićenih odnosa. Ako već znate da ćete biti u takvom okruženju, pripremite se na to. Ponesite zaštitu i dogovorite se sami sa sobom koje granice nikako ne smete da pređete.

I na kraju, briga o sebi je briga i o drugima. Ako znaš da imaš infekciju, ne samo da je moralna obaveza obavestiti partnera, nego i zakonska.