Vanbračna zajednica i nasleđivanje: Kako da zaštitimo svog partnera u Srbiji?

LGBT+ parovi se u Srbiji još uvek suočavaju sa izazovima kada je reč o nasleđivanju i zaštiti partnera. Za razliku od heteroseksualnih parova, koji svoj odnos mogu da regulišu kroz brak ili vanbračnu zajednicu priznatu zakonom, za LGBT+ parove to nije moguće. Ovo znači da partneri iz istopolnih zajednica nemaju nikakva prava na nasleđivanje imovine ili penzije, zdravstveno osiguranje, niti na donošenje odluka u ime partnera. Međutim, postoji nekoliko “caka” koje LGBT+ parovima mogu da pomognu da pravno osiguraju budućnost i zaštite svog partnera.

Pravni status istopolnih zajednica u Srbiji

Za razliku od mnogih evropskih država koje su legalizovale istopolne zajednice, Srbija još uvek nema zakon koji bi regulisao status LGBT+ partnerstava. U članu 62. Ustava Srbije iz 2006. godine stoji da se “brak sklapa na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom”, što se tumači kao pravna zabrana sklapanja istopolnih brakova. Iako je više puta bilo predloga za donošenje Zakona o istopolnim zajednicama, još uvek se nismo pomakli sa mrtve tačke, tako da LGBT+ partneri i dalje nemaju ista prava koja imaju heteroseksualni parovi kroz brak ili zakonski priznatu vanbračnu zajednicu.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog saopštila je u januaru 2022. godine da je završena konačna verzija Zakona o istopolnim zajednicama, ali su dalje akcije stopirane zbog izbora u aprilu iste godine i nedostatka političke volje.

Zašto nije priznata vanbračna zajednica istopolnih partnera

Budući da je u Srbiji vanbračna zajednica definisana kao zajednica muškarca i žene koja traje najmanje tri godine, ili kraće ako postoji zajedničko dete, LGBT+ partneri zbog ove pravne isključivosti ne mogu da ostvare prava kao heteroseksualni parovi. Prosto rečeno, par reči u tački zakona potpuno menjaju smisao i oduzimaju prava jednom delu građana. To znači da, ako ste u istopolnoj zajednici deset ili dvadeset godina, zakon vas tretira kao potpune strance i nemate pravo nasleđivanja i druga prava koja imaju heteroseksualni parovi koji su u zajednici tri godine. Jedan od najvećih problema je što, ako jedan partner umre, drugi partner nema apsolutno nikakvo nasledno pravo. To znači da imovinu nasleđuju članovi uže ili šire porodice, čak iako sa njima nije bio u kontaktu dugi niz godina, a osoba sa kojom je proveo dugi niz godina ostaje bez ičega, što može da uključuje i ostanak bez doma.

Kako pravno zaštititi svog partnera

Postoji nekoliko mehanizama koji omogućavaju istopolnim zajednicama da pravno zaštite svoje interese. To svakako nije podrazumevano pravo nasleđivanja ili odlučivanja u ime partnera, ali postoje određeni dokumenti koji tako nešto omogućavaju. Evo na koji način možete pravno da zaštitite svog partnera u slučaju svoje smrti:

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je dokument u kojem se partner obavezuje da će se do vaše smrti starati o vama, a vi mu zauzvrat ostavljate svu svoju imovinu. Ovo je ujedno i najveći stepen zaštite za istopolne zajednice jer je teško osporiv. Međutim, često se dešava da zakonski naslednici podnose tužbu protiv davaoca izdržavanja (osobe koja je ugovorom dobila u nasledstvo imovinu), pozivajući se na nesposobnost rasuđivanja, a kao epilog budu dugi i iscrpljujući sudski procesi.

Ugovor o doživotnom izdržavanju može da se pobije ako je sastavljen neposledno pre smrti primaoca izdržavanja, ukoliko je isti bio teško bolestan i bilo je izvesno da će umreti.

Testament

Najjednostavniji način da imovinski osigurate svog partnera u slučaju svoje smrti jeste da napišete testament. U testamentu možete da nabrojite šta konkretno ostavljate svom partneru posle smrti, poput nekretnine, automobila, štednje i drugo. Bitno je naglasiti da kod testamenta zakon štiti nužne naslednike (decu, roditelje, braću i sestre, supružnika), pa tako oni mogu da traže svoj deo. Nužnom nasledniku po pravilu pripada novčana protivvrednost, osim u slučaju da sud, na njegov zahtev, odluči da mu pripadne deo stvari i prava. Međutim, preminuli može nužnog naslednika da isključi iz nasleđa ukoliko se ogrešio o njega, npr. loše se ponašao prema preminulom ili je izvršio neko krivično delo prema njemu, njegovom roditelju, supružniku, detetu. Takođe, jedan od zakonom prihvaćenih razloga za isključivanje nužnog naslednika iz testamenta je nerad i nepošten život.

Ugovor o poklonu

Još jedan od načina da osigurate svog partnera je da za života sačinite ugovor o poklonu. S obzirom na to da ovo može da izazove potencijalne probleme sa porodicom preminulog, najbolje je ugovor sklopiti uz pravnu pomoć. Ovakav tip ugovora je preporučljivo sastaviti samo ako se zna koji partner će pre da umre. U slučaju da Ugovorom o poklonu poklonite svoju imovinu partneru i partner umre pre vas, njegovi naslednici će tražiti nasledstvo. Ugovor o poklonu je moguće pobiti ako je njime povređeno pravo na nužni deo, tako da, ukoliko se odlučite za ovakvu vrstu osiguranja partnera, savet je da se konsultujete sa pravnikom.

Ovlašćenja i punomoćja

Ukoliko želite da partner donosi odluke u vaše ime u bolnici, banci, državnim institucijama, možete kod notara da overite punomoć kojim se to garantuje. Primera radi, ukoliko nesrećnim slučajem završite u bolnici i niste sposobni da sami donosite odluke o svom lečenju, za heteroseksualne parove se podrazumeva da lekari komuniciraju sa supružnikom. Kod istopolnih partnerstava situacija je komplikovanija, tako da je za komunikaciju sa lekarima i donošenje odluka umesto pacijenta potrebna punomoć. Takođe, novac iz banke u vaše ime, kada vi to niste u mogućnosti, može da podigne osoba koja ima punomoć. Ovo je jako koristan pravni dokument koji može da bude od velikog značaja u nekim nepredviđenim situacijama.

Punomoć se overava kod javnog beležnika (notara) i preporučuje se da bude precizno i jasno napisan, sa tačno navedenim ovlašćenjima. Što se tiče overe dokumenta, ona je jeftina i proces je brz. S obzirom na to da su prava partnera u istopolnom partnerstvu još uvek nepostojeća, savetujemo vam da se konsultujete sa advokatom kako biste bili sigurni da ste pokrili sva prava i oblasti koje su vam važne.

Zdravstvena i penziona prava

Kada je reč o zdravstvenim, socijalnim i penzionim pravima, istopolne zajednice su potpuno nevidljive za sistem. Za razliku od heteroseksualnih parova, koji ta prava stiču automatski sklapanjem braka, istopolne partnere država tretira kao strance.

Primera radi, u Srbiji zdravstveno osiguranje može da se prenese na supružnika, ali LGBT+ partneri nemaju to pravo iako zajedno žive godinama. To znači da, ako jedan partner nema svoje zdravstveno osiguranje, ne može ga ostvariti preko ovog drugog, što dovodi do finansijskog i zdravstvenog rizika. Takođe, kao što smo već pomenuli u jednom od prethodnih pasusa, LGBT+ partneri su isključeni iz komunikacije sa lekarima ukoliko dođe do hospitalizacije drugog partnera, osim u slučaju da postoji punomoć overena kod javnog beležnika.

Još jedno pravo koje je uskraćeno istopolnim partnerima je pravo na porodičnu penziju. U slučaju da jedan supružnik premine, drugi supružnik u heteroseksualnoj bračnoj zajednici može da nasledi njegovu penziju. To nije slučaj kod istopolnih partnerstava, što dovodi u pitanje egzistenciju partnera ukoliko su, na primer, uloge u zajednici bile podeljene na taj način da jedno radi, a drugo je domaćin. Partner koji nije bio zaposlen ostaje bez dinara ukoliko zaposleni partner premine.

Pored zdravstvenog osiguranja i penzija, istopolni partneri nemaju pravo ni na odsustvo s posla radi nege bolesnog partnera ili rođenja deteta jer poslodavci takva prava priznaju samo za supružnike i decu.

Nedostatkom zdravstvenih, socijalnih i penzionih prava za LGBT+ partnerstva mnogi su prinuđeni da uplaćuju privatna osiguranja ili da koriste određene pravne mehanizme da bi se se bar delimično ostvarila zaštita. Ova komplikovana rešenja prave poteškoće svima, a naročito mladim parovima ili onima koji nemaju finansijska sredstva za to.

Istopolno partnerstvo i deca

Jedna od najosetljivijih tema kada je reč o istopolnim zajednicama je usvajanje dece. Ovo je još jedno pravo koje imaju heteroseksualni parovi, a koje je osporeno homoseksualnim parovima.

Pored toga, ukoliko jedan partner ima biološko dete, drugi partner nema roditeljska prava nad detetom, što znači da ne može da donosi odluke u vezi sa lečenjem, školom ili putovanjima. Ukoliko dođe do raskida istopolnog partnerstva, partner koji nije biološki roditelj deteta nema prava da viđa dete osim ako to biološki roditelj ne dozvoli, iako su ga zajedno odgajali godinama.

Kako zaštititi prava deteta i partnera u istopolnoj zajednici

Da bi partner mogao da donosi odluke u vezi sa biološkim detetom svog partnera, koje odgajaju zajedno, opet dolazimo do posete javnom beležniku i overe punomoćja. Overenim punomoćjem biološki roditelj deteta može da ovlasti partnera da zastupa dete u školskim i zdravstvenim ustanovama. Iako ova mera ne rešava problem roditeljskih prava, može da pruži određenu sigurnost i zaštiti interese deteta.