Zaštita od HIV-a i PrEP terapija

Od početka osamdesetih godina dvadesetog veka, kada je počelo naglo širenje HIV virusa među ljudima homoseksualne orijentacije, ova zaraza se u društvu vezuje isključivo za gej populaciju. Međutim, zaraza je moguća i putem krvi, zatim seksualnim putem sa muškarca na ženu, kao i sa majke na još nerođenu bebu.

Zbog načina na koji HIV napada organizam, slabeći imuni sistem do te mere da je zaražena osoba podložna raznim infekcijama od kojih zdrava osoba ne bi obolela, HIV pozitivne osobe su u prošlosti bile praktično osuđene na smrt. Međutim, medicina je vremenom napredovala do te mere da HIV pozitivne osobe, uz redovnu terapiju, mogu da žive kvalitetno i dožive duboku starost.

Kako se zaštititi od HIV-a

Najbolja zaštita od HIV-a svakako je prevencija i odgovorno ponašanje. Međutim, poslednjih godina medicina je toliko napredovala da su se na tržištu pojavili lekovi koji uspešno sprečavaju prodiranje ovog virusa u organizam. Iako je korišćenje zaštite u vidu kondoma i dalje broj 1 i u potpunosti sprečava zarazu, ne treba zanemariti ni takozvanu PrEP terapiju sa zaštitom od 99,99 odsto, kao i vakcinom protiv HIV-a koja je još u razvoju. U narednim redovima ćemo se više upoznati sa ovim medikamentima.

Šta je PrEP terapija?

Već oko deset godina na tržištu je dostupan lek protiv HIV virusa koji efikasno štiti od obolevanja. PrEP, što je skraćenica za za preekspozicionu profilaksu, odnosno sprečavanje infekcije pre nego što je organizam izložen HIV virusu, koristi se kao prevencija i uzima se svakodnevno, pre rizičnih odnosa. U sebi sadrži dva antiretrovirusna leka tenofovir i emtricitabin koji zajedno, u jednoj tableti sprećavaju zarazu.

Razlog što se u terapiji koriste najmanje dva leka iz grupe antivirusnih lekova je taj što je virus HIV jako mutagen i može da se desi da jedan od sojeva bude otporan na određeni lek, čime terapija automatski postaje neefikasna. Zato se koriste lekovi sa različitim mestima delovanja, ali potrebno je da virus bude osetljiv na sve vrste lekova da bi terapija bila uspešno sprovedena.

Već nekoliko godina PrEP terapija dostupna je i u Srbiji i dobija se isključivo uz lekarski izveštaj, tačnije nije ga moguće kupiti u slobodnoj prodaji.

Kome je PrEP terapija namenjena

PrEP terapiju treba da koriste osobe koje su HIV negativne, a koje su u poslednjih šest meseci imale nezaštićene seksualne odnose i planiraju da nastave sa time. Takođe, korišćenje se savetuje i partnerima osoba koje su zaražene HIV-om, ukoliko partner nije na terapiji. Pogodni za korišćenje PrEP leka su i lica koja su u povećanom riziku za obolevanje od HIV-a, kao što su intravenski korisnici opijata, seksualni radnici, trans osobe, osobe sa velikim brojem partnera, osobe koje praktikuju korišćenje opijata tokom seksualnih odnosa i druga lica sa rizičnim ponašanjem.

PrEP služi isključivo za sprečavanje zaraze HIV-om i nikako ga ne treba koristiti kao preventivu za druge polno prenosive bolesti. Stoga, ovaj lek se uvek koristi u kombinaciji sa kondomom. Važno je napomenuti da se lek tenofovir, koji je sastavni deo PrEP-a, može koristiti u lečenju hepatitisa B, ali uz dugotrajnu primenu, bez prekida. Zbog toga, PrEP ne smeju da koriste osobe koje nisu vakcinisane protiv hepatitisa B.

Kako uzimati PrEP terapiju

PrEP terapija za sada može da se koristi na dva načina i to:

• Svakog dana po jedna tableta u isto vreme
• “On demand”, odnosno na zahtev, pre stupanja u rizične seksualne odnose
• Injekciono, na dva meseca, odnosno na pola godine, u zavisnosti od leka

U slučaju kada se terapija uzima povremeno, na zahtev, procedura je sledeća: Dve tablete treba popiti od 2 do 24 sata pre odnosa, a zatim jedna tableta 24 sata posle prve doze i jedna 24 sata posle druge doze.

Kod oralnog uzimanja terapije, i jedan i drugi način je podjednako dobar kada je u pitanju analni i oralni seks i garantuje prevenciju zaraze HIV-om, osim u slučaju vaginalnog seksa gde terapija “na zahtev” nije dovoljno ispitana i savetuje se svakodnevno uzimanje lekova.

Ukoliko se terapija uzima na jedan od prva dva navedena načina, koncentracija leka u analnoj sluznici će biti dovoljna da pruži zaštitu. Međutim, svako odstupanje od terapije donosi rizik, te vam savetujemo da to naglasite svom lekaru kako bi mogao da prati razvoj situacije. Ipak, ako se desilo da slučajno preskočite jednu dozu tokom svakodnevne terapije, ne paničite jer to neće napraviti problem. Ukoliko ste terapiju preskočili sedam dana, treba otpočeti duplom dozom i nakon toga nastaviti svakodnevno uzimanje po jedne tablete u isto vreme.

PrEP injekcija

Kao alternativa oralnoj terapiji protiv HIV-a pre nekoliko godina pojavila se i PrEP injekcija. PrEP injekcija protiv HIV-a deluje tako što sprečava HIV da uđe u organizam i da se razmnožava po ćelijama.

Jedan od injekcionih lekova je apretude, koji se prima u dve doze u razmaku od mesec dana, a zatim se uzima na svaka dva meseca. Iako je zabeleženo da ima više nuspojava od nekih vrsta lekova koji se uzimaju oralno, injekciona terapija lekom apretude je spas za mnoge ugrožene grupe kojima redovna oralna terapija predstavlja izazov.

U borbi protiv HIV-a, koja traje duže od četiri decenije, pridružila se i injekcija kompanije “Gilead Sciences” koju je nedavno odobrila Američka uprava za hranu i lekove. Lek nazvan lenacapavir, koji se prodaje pod imenom Yetzugo, pokazao je uspešnost od širenja virusa od čak 99,99 odsto. Naime, u jednoj studiji, koja je obuhvatila 2.000 žena u podsaharskoj Africi, nije zabeležena nijedna nova zaraza među učesnicama koje su primile ovu injekciju. U drugoj studiji su učestvovali MSM muškarci i trans osobe i među njima su zabeležene samo dve nove infekcije, što je i dalje visok stepen zaštite.

Za razliku od oralnog PrEP leka, koji se uzima svakodnevno, ova injekcija se prima dva puta godišnje, što prevenciju može da učini lakšom i pristupačnijom.

Negativna strana novog Yetzugo injekcionog leka protiv HIV-a je izuzetno visoka cena koja može da dostigne 25.000 dolara godišnje, što ga čini nepristupačnim za većinu ugrožene populacije.

PrEP u Srbiji - gde nabaviti

PrEP se u Srbiji nabavlja isključivo u apotekama i to uz lekarski izveštaj, što znači da slobodna prodaja ovog medikamenta nije dostupna u našoj zemlji. S obzirom na to da kod nas još uvek ne postoji ujednačena lekarska praksa oko propisivanja PrEP-a, pojedini potencijalni korisnici mogu da budu odbijeni, ali je akcionim planom aktuelne Strategije za prevenciju i kontrolu HIV-a predviđena izrada protokola kojim bi se regulisala ova oblast. Iako se PrEP izdaje isključivo uz lekarski izveštaj, još uvek se ne nalazi na listi lekova koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje, tako da za mesečnu terapiju korisnici PrEP-a treba da izdvoje oko 5.000 dinara. Rešenje ovog problema takođe je najavljeno gore pomenutim akcionim planom.

PrEP terapiju mogu da prepišu infektolozi iz sledećih ustanova:

• Klinika za infektivne i tropske bolesti UKCS - Beograd (Odeljenje za HIV i AIDS), Bulevar Oslovođenja 16
• Klinika za infektivne bolesti UKCV - Novi Sad (Centar za HIV i AIDS), Hajduk Veljkova 1
• Klinika za infektivne bolesti UKC Niš (Odeljenje za bolesti od AIDS-a), Bulevar Zorana Đinđića 40
• Klinika za infektivne bolesti UKC Kragujevac (Odeljenje za febrilna stanja i HIV), Zmaj Jovina 30

U Republici Srbiji nije legalno prodavati lekove preko interneta i nabavljati ih iz inostranstva, ukoliko se ne radi o apotekama. Ukoliko lek koji nije registrovan u Srbiji unosite u zemlju za duže od 15 dana, potrebna vam je dozvola Ministarstva zdravlja Republike Srbije, koja se izdaje na osnovu lekarskog izveštaja. U suprotnom, lek može biti oduzet na carini.

Neželjeni efekti PrEP terapije

Kao i svaki lek, tenofovir i emtricitabin, koji čine PrEP terapiju, takođe imaju određena neželjena dejstva kod nekih osoba. Iako neke osobe neće imati nikakvu reakciju na ova dva leka, kod drugih mogu da se jave mučnina, dijareja, glavobolja, vrtoglavica, umor, bol u stomaku, osip, nadutost, nesanica i čudni snovi, gubitak telesne težine i slično. Neželjeni efekti uglavnom nestaju za manje od dve nedelje, kada se organizam navikne na terapiju. Ukoliko pak dođe do osipa, potrebno je odmah prekinuti terapiju i javiti se lekaru. Osip je pokazatelj alergije na neki od sastojaka i potrebno je sprovesti alergološki test. Terapija se u tom slučaju prekida.

Od ozbiljnijih neželjenih efekata, navedena dva leka PrEP terapije mogu da izazovu poremećaj rada bubrega i demineralizaciju kostiju. Studije su pokazale da ovakve neželjene efekte najčešće imaju ljudi koji pate od neke hronične bolesti poput dijabetesa, hipertenzije i drugih kardiovaskularnih obolenja itd.

S obzirom na to da ne može da se predvidi kome će se tokom terapije javiti nuspojava u vidu poremećaja rada bubrega, jako je važno redovno kontrolisati nivo kreatinina u serumu i po potrebi uraditi analizu urina.

Kada je reč o gustini kostiju, dugogodišnje korišćenje PrEP terapije ne savetuje se mlađima od 26 godina jer se tek tada završava mineralizacija kostiju i dugotrajna upotreba može da dovede do osteoporoze. Takođe, terapija se ne savetuje osobama sa već postojećom osteoporozom.

Rezistencija na PrEP

Ukoliko osoba koja koristi PrEP terapiju ima HIV ili se zarazi usled nepravilnog uzimanja terapije, može da se desi da virus mutira do te mere da postane rezistentan, odnosno otporan na lek. HIV će u ovom slučaju nastaviti da se razmnožava i moguće ga je dalje prenositi seksualnim putem.

Da bi se sprečila rezistencija na PrEP, potrebno je testirati se na HIV pre početka terapije, kako bi se otklonila svaka sumnja na prisutnost infekcije. Za uspešno testiranje od poslednjeg rizičnog seksualnog odnosa treba da prođe od 4 do 6 nedelja ako se rade laboratorijski testovi, ili 3 meseca za brzi test. Sa testiranjem nastavite na svaka tri meseca tokom korišćenja PrEP terapije, a ukoliko primetite simptome akutne HIV infekcije kao što su otečeni limfni čvorovi, bol u mišićima, groznica i drugo, odmah prekinite sa terapijom. Naravno, ponavljamo da od zaraze u potpunosti možete da se zaštitie pravilnom upotrebom leka.

Vakcina protiv HIV-a

Nažalost, na tržištu još uvek ne postoji vakcina protiv HIV-a koja može da stane na put ovom opakom virusu. Razlog tome je što HIV brzo mutira u organizmu i teško je predvideti u šta će se sledeće pretvoriti. Glavni problem, sa kojim naučnici vode bitku već duže vreme, je kako naučiti organizam da proizvodi antitela koja štite čak i kad se virus menja.

Međutim, naučnici su na pragu novih otkrića, tako da ipak ima nade za zaustavljanje širenja HIV-a vakcinisanjem.

Međunarodni tim naučnika IAVI i Scripps Research-a objavio je u maju 2025. godine rezultate dva klinička ispitivanja u fazi 1, koja su pokazala da nova metoda “korak po korak” ipak može da pokrene imuni sistem u pravom smeru. Prvo se daje jedna “prajmer” doza koja “budi” retke B ćelije koje imaju potencijal da proizvode široko neutralizujuća antitela bnAbs. Nakon toga se daje “buster” doza druge vrste vakcine koja uči pomenute ćelije da proizvode još jača i preciznija antitela.

Široko neutralizujuća antitela “bnAbs” imaju sposobnost da prepoznaju i blokiraju veliki broj varijanti HIV-a zato što pogađaju delove virusa koji se retko menjaju i to ih čini najboljim kandidatom za zaštitu od infekcije.

Ovo je jedan od najperspektivnijih pronalazaka do sada i dalja ispitivanja su u toku.

Razlika između PrEP i PEP terapije

Kao što smo pomenuli u pasusima iznad, PrEP, odnosno profilaksa pre izlaganja, predstavlja terapiju koja se uzima pre dolaska u kontakt sa virusom HIV. S druge strane, PEP je profilaksa posle izlaganja i namenjena je onima koji su imali nezaštićen odnos sa HIV pozitivnom osobom ili su doživeli incident, na primer uboli se iglom i slično. PEP terapija pokušava da zaustavi virus pre nego što krene da se širi po organizmu i da bi to bilo uspešno, neophodno je početi sa primenom najkasnije 72 sata od rizičnog odnosa, ali što pre, to bolje. Primena terapije je oralna i traje 28 dana.